У овом раду анализирају се кључни домети до којих је дошао швај-
царски аутор Дени де Ружмон у свом славном дјелу Љубав и Запад. Критички
читамо Де Ружмонову мисао да љубав – страст, као основна нит водиља мита
о Тристану и Изолди, и даље суверено влада несвјесним бићем савременог човјека
дајући му једнострану визију представе о љубави. Пратећи његову аргумента-
цију, преиспитујемо везе између дворске и витешке љубави, катарског кривовјерја
и трубадурске љубавне поезије. Дени де Ружмон насупрот еросу, који распламсава
страст која се стропоштава у таму смрти, поставља агапе, тј. хришћанску
љубав према ближњем. Пропитујемо да ли Де Ружмоново разрјешење проблема
љубави успоставом милосрдне љубави као неопходног моралног избора може бити
задовољавајући одговор за савременог човјека.
Комплетан текст можете прочитати ОВДЈЕ.
