Родна неравноправност један је од кључних проблема у савременом свијету који је неопходно превазићи како би се достигло праведније друштво. Посљедица утицаја родних стереотипа и предрасуда које се манифестују у свим областима живота негативно се одражавају како на жене тако и мушкарце. Како би се се одговорило овом изазову неопходна су систематска рјешења. Jедан од примјерa представља Програм 2030. Уједињених нација, односно Глобални циљеви за одрживи развој, у оквиру кога се посебно наглашава важност дјеловања у достизању родне равноправности. Институт за хуманистичке и друштвене науке Филозофског факултета, поводом Међународног дана жена (International Women`s Day), истиче важност бављења овим темама у универзитетској настави и научним истраживањима.
Високошколске установе, као простор у коме се и рефлектују важни друштвени проблеми а и настоје пронаћи одговори за њихово превазилажење, показују у којој мјери и даље постоји родни јаз. Истовремено, управо то упућује на правце будућег дјеловања и ангажман како кроз научне анализе и истраживања тако и кроз институционалну промјену организационе културе. Статистички показатељи посљедњих неколико година показују да се очитује баланс у полној структури студената. Ипак, када је ријеч о појединим областима (посебно у друштвеним и хуманистичким наукама) често је и већи број студенткиња, али је у STEM области и даље више студената.
У структури запослених родни баланс углавном је заступљен на нижим позицијама (и то не у свим научним областима), док је и даље мање жена међу ванредним и редовним професорима. У управљачким структурама универзитета мушкарци су у већини на вишим управљачким позицијама. И док се посљедње двије деценије на овим просторима (од усвајања првог Закона о равноправности полова и успостављања институционалних механизама) биљежи благи напредак када је ријеч о залагању за родну равноправност, промјене у начину рада на универзитетима још увијек су слабо видљиве и додатне активности у том правцу су тек на почетном нивоу. Оно што може послужити као основа за даљи рад јесу рецентне студије и институционалне анализе из 2021. и 2022. године.
„Што се тиче образовних садржаја, принципи родне равноправности нису укључени у наставне планове и програме а родна перспектива најчешће није интегрисана у наставу и истраживања. На овај начин, знање студената о родној равноправности остаје ограничено, остављајући простор за опстанак родних стереотипа и продубљивање неједнакости.“ (5) Ријеч је о општим закључцима на основу истраживања проведених 2021. године и објављених у студији Како постићи родну равноправност на универзитетима у Босни и Херцеговини?
Посебно истакнут проблем у оквиру родне неравноправности јесте родно засновано насиље које се у различитим формама манифестује и на универзитетима, иако је често невидљиво и ријетко се пријављује. Како би се створили основни услови да они који трпе овакве облике насиља буду и охрабрени да о томе говоре као један од механизама на ниво универзитета користе се Смјернице за превенцију сексуалног и родно заснованог узнемиравања. Оно што је важно јесте да се схвати да је то само један од корака који је неопходно предузети с обзиром на комплексност проблема.
Како се наводи у публикацији Изазови интегрисања родне равноправности у универзитетској заједници: Против родно заснованог насиља: „Уместо повремених реакција и неучинковитих декларативних осуда, и универзитети треба системски да приступају питањима родно заснованог насиља у свим његовим облицима како би га превенирали, санкционисали и искоренили (нпр. тако што би жртве биле заштићене и осећале се безбедно да пријаве починиоце сексуалног узнемиравања; тако што би се у универзитетском простору и процесу превазишле родно засноване дискриминације у наставном и научноистраживачком раду и искуству и слично).“ (9)
Институционално дјеловање у правцу достизања родне равноправности темељи се на редовним анализама и јавно представљеним плановима и програмима активности, а то се може видјети у оквиру документа Родна равноправност на универзитету у Бањој Луци. Анализа стања уз Акциони план за родну равноправност. Овдје су представљени резултати анализирања података из родне перспективе у оквиру пет области: управљачке структуре и доносиоци одлука; посао и напредовање; равнотежа између пословног и приватног живота; научноистраживачки рад; наставни планови и програми.