Како остварити родну равноправност – једно је од важних друштвених питања на које се настоји одговорити како на глобалном тако и на локалном плану. Родни јаз и данас је видљив на тржишту рада, у политици, у поштoвању људских права, образовању, научној заједници. Залагање за родну равноправност, ипак, прије свега значи борбу против родно заснованог насиља. Поводом Међународног дана жена (International Women`s Day) Институт за хуманистичке и друштвене науке Филозофског факултета истиче важност бављења овом темом у оквиру високошколских институција.
Према Закону о равноправности полова у Босни и Херцеговини родно засновано насиље (или насиље по основу пола) дефинише се као „свако дјеловање којим се наноси или може бити нанесена физичка, психичка, сексуална или економска штета или патња, као и пријетња таквим дјеловањем које спутава лице или групу лица да ужива у својим људским правима и слободама у јавној и приватној сфери живота”. У друштву у коме живимо све чешће се суочавамо са случајевима родно заснованог насиља који се завршавају убиством жена (фемицид). Да би се у једној заједници спријечио крајњи насилни чин, није довољно адекватно казнити починиоца злочина, већ то мора бити потицај за шире друштвено дјеловање. Веома је важно радити на самој превенцији родног насиља и образовању за културу ненасиља, што свакако представља домен рада образовних установа. У томе посебну улогу имају универзитети.
Регионално истраживање из 2021. године у организацији ТПО Фондације из Сарајева, у које је било укључено 18 универзитета (међу којима и Универзитет у Бањој Луци), показало је да се и у самим високошколским институцијама и дaље о родној равноправности мало зна, да нема довољно предмета и наставних садржаја који се баве овим темама, да се о родно заснованом насиљу недовољно говори. Показује то да и сами универзитети морају учинити знатне промјене и у организационој култури и на иституционалном нивоу како би на властитом примјеру показали како на прави начин дјеловати против свих облика родно заснованог насиља.
Како би се препознали узроци насиља неопходно је нагласити у којој мјери је то чврсто засновано и на погрешним убјеђењима, незнању и несвјесној пристрасности који су у основи родне неравнопрвности у најширем смилу. Tреба напоменути да је то оно што се препознаје и у самом Закону када се наглашава: „Надлежне власти обавезне су да предузму одговарајуће мјере, укључујући а не ограничавајући се на област образовања ради елиминације предрасуда, обичаја и свих других пракси заснованих на идеји инфериорности или супериорности било којег пола, као и на стереотипним улогама лица мушког и женског пола.”
Оснивање посебних тијела, те континуирана едукација не само студената и студенткиња, већ и наставног и административног особља један је од начина да се то оствари. Треба подсјетити да је на Универзитету у Бањој Луци 2021. године почео са радом Савјетодавни одбор за родну равноправност , а у усвојене су и Смјернице за превенцију сексуалног и родно заснованог узнемиравања.
