14. januar – Svjetski dan logike

Na dan 14. januara svake godine obilježava se Svjetski dan logike (World Logic Day). Ovaj dan posvećen je promociji logike kao ključnog instrumenta za razvoj nauke, tehnologije, obrazovanja i razmišljanja uopšte. Ideja iza Svjetskog dana logike je da se istakne značaj logičkog razmišljanja u rešavanju problema i donošenju informisanih odluka.

Inicijativa za Svetski dan logike potiče od UNESCO-a (Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu) i Međunarodne asocijacije za logiku i filozofiju nauke (International Union for History and Philosophy of Science/Division of Logic, Methodology and Philosophy of Science – IUHPS/DLMPS). Ovaj dan ima za cilj podizanje svesti o važnosti logičkog razmišljanja u svakodnevnim aktivnostima, kao i unapređivanje razumevanja logike kao naučne discipline.

Tokom Svetskog dana logike, organizuju se različite aktivnosti, kao što su predavanja, seminari, radionice, i druge manifestacije koje promovišu logiku i njen doprinos različitim oblastima ljudskog delovanja.

Logika je grana filozofije koja se bavi proučavanjem pravila ispravnog zaključivanja, argumentacije i razmišljanja. Osnovni cilj logike je identifikacija i analiza principa kojima se rukovodi ispravno zaključivanje, kako bi se došlo do pouzdanih i valjanih zaključaka. Ova disciplina ima dugu istoriju i koristi se u različitim oblastima, uključujući filozofiju, matematiku, informatiku, pravo, jezik i druge.

Evo nekoliko ključnih pojmova iz logike:

  1. Premisa: Izjave koje se koriste kao polazne tačke za izvođenje zaključaka. Premise su tvrdnje koje se smatraju tačnim ili netačnim.
  2. Zaključak: Logička posledica premisa. To je nova tvrdnja koja sledi iz dati premisa.
  3. Deduktivno zaključivanje: Proces izvođenja specifičnog zaključka iz opštih premisa. Ako su premise tačne, a zaključak sledi iz njih logički, onda je zaključivanje deduktivno ispravno.
  4. Induktivno zaključivanje: Proces izvođenja opštih zaključaka iz specifičnih premisa. Induktivno zaključivanje ne garantuje apsolutnu tačnost zaključka, već verovatnoću.
  5. Propozicija: Izjava koja može biti istinita ili netačna, ali ne oboje istovremeno.
  6. Formalna logika: Bavi se strukturom i oblikom argumenata, ignorirajući stvarne sadržaje izjava.
  7. Informalna logika: Fokusira se na svakodnevno zaključivanje i argumentaciju u stvarnom životu.
  8. Simbolička logika: Koristi simbole kako bi preciznije predstavila strukturu i odnose između izjava.