Članci

U sklopu projekta vezanog za promišljanje filozofskih aspekata vještačke inteligencije, u kojemu bi trebalo da definišemo njene pozitivne i negativne aspekte u kontekstu logike, etike, estetike i teorije saznanja, u nastavku možete pročitati tekst/pismo Nicka Cavea vezan za pitanja kreativnog procesa, umjetnosti, pjesništva, imaginacije i vještačke inteligencije. Nick Cave, kantautor i pjesnik, već godinama vodi […]

Poruke iz rasparenih kopački KOLUMNA Naše društvo neće postati mirnije kada svi postanu isti, nego kada prestanemo pokušavati da jedni druge učinimo istima. Treba svakako početi od sopstvenih cipela i kopački. Prihvatiti raspar znači upoznati i prihvatiti sebe, pružiti ruku svim svojim unutrašnjim karakteristikama, dragim i manje dragim – kako bismo izgradili stabilan unutrašnji most

Quentin Meillassoux predstavlja jednu veoma zanimljivu pojavu u europskoj filozofiji na početku 21. stoljeća. Iako je, što posredno što neposredno, povezivan s nekoliko novih filozofskih tendencija, njegova misao ostaje autentična i praktično ju je nemoguće u potpunosti svrstati u bilo koju od njih. Filozofski »pravac« s kojim je možda najviše povezivan (više kao onaj koji

Владимир Дворниковић: ДЕМАГОГИЈА И ПСИХОПАТИЈА Демагогија је отровна биљка која буја на тлу полукултурних демократија. Уместо да се демократија по природи, својој намени и селекцији развије у аристократију, тј. у владу најбољих представника – у правом, првобитном смислу те речи – ми видимо да демагошком злоупотребом демократских установа често избија на површину какистократија, тј. владавина

Osvajanje Amerike bilo je surovo i nasilno, kao i sva osvajanja, naravno, i trebalo bi da to kritikujemo, ali dok to radimo da ne zaboravimo da su oni koji su počinili te pljačke i zločine, uglavnom naši pradedovi i čukundedovi, bili Španci koji su došli u Ameriku i usvojili američki način života, a ne oni

Naučio sam da čitam sa pet godina na časovima brata Justinijana na Akademiji De la Salje u Kočabambi, Bolivija. To je najvažnija stvar koja mi se ikad dogodila. Skoro sedamdeset godina kasnije dobro se sećam kako je magija pretvaranja reči iz knjiga u slike obogatila moj život, probivši vremenske i prostorne barijere i dozvolivši mi

Mit o Sizifu U grčkoj mitologiji, Sizif je osuđen da zauvek gura ogromnu stijenu uz planinu — samo da bi se ona svaki put otkotrljala nazad kada stigne do vrha. U svom eseju Mit o Sizifu, književnik i filozof Alber Kami koristio je ovu priču da pojmi i opiše ono što je nazivao Apsurdom: napetost

Džordž Orvel i Oldos Haksli upozoravali su nas na istu budućnost, ali iz suprotnih pravaca. Jedan se bojao svijeta kojim vlada bol. Drugi se bojao svijeta kojim vlada užitak. I uznemirujuće, obojica su bili u pravu. Orvelova vizija kontrole bila je oblikovana kroz patnju i sukob. Živio je među siromašnima, borio se u Španskom građanskom