Članci

10 DRAGOCENIH LEKCIJA IZ KNJIGE FIZIKA I FILOZOFIJA: Revolucija u modernoj nauci Vernera Hajzenberga — bezvremenskog istraživanja o tome kako je kvantna fizika preoblikovala naše razumevanje stvarnosti, znanja i samog ljudskog mišljenja. 1. Stvarnost nije toliko neupitna koliko izgleda. Na kvantnom nivou materija se ponaša nepredvidivo — čestice mogu da se ponašaju kao talasi, a […]

ВЕЛИКИ ИНКВИЗИТОР          – Ето, ни овде се не може без предговора – наиме, без књижевног предговора, пих! – насмејао се Иван. – А какав сам ти ја писац! Видиш, код мене се радња дешава у шеснаестом веку, а тада је – уосталом, ти би морао то знати још из школе – тада је управо

Da počnemo od kraja, tj. odgovornosti. Ovaj termin možda zvuči nezanimljivo, ali je odgovornost i njeno (ne)preuzimanje jedna od ključnih odrednica stanja u društvu. Uzgred, ova pojava ozbiljnije se počela proučavati sa smrću djevojke Kiti Đenoveze, u Njujorku 1964. godine. Kiti se vraćala s posla tokom noćnih časova, bila je napadnuta, izbodena i silovana, da

“Ja sam ono po čemu se razlikujem.” Winnie-the-Pooh Pored toga što je sa bogoslovima Grigorijem Niskim i Grigorijem Bogoslovom bio član “velike trojke” patrističkog bogoslovlja, što je bio uključen u otvaranje raznih prototipskih vrsta azila, bolnica i narodnih kuhinja, što je učestvovao u jednoj od prvih institucionalizacija asketskog života pišući monaške ustave, teologija Vasilija Velikog

Moj prijatelj Blagoje Pantelić je izdavač „starog kova“. Ako se dogovorite s njim (kao ja prije nekih mjesec dana) da popijete pivo, on će se obavezno pojaviti sa papirnom vrećicom na kojoj su logo i moto njegove izdavačke kuće i najmanje tri knjige koje smatra da treba da pročitate, a on ih je, naravno, objavio.

Tekst Anabele Zrnić, studentice četvrte godine Studijskog programa Filozofija, Filozofskog fakulteta Univerziteta u Banjoj Luci, objavljen u zborniku radova sa 18-og naučno-stručnog skupa “Studenti u susret nauci” – StES. Tekst možete pročitati OVDJE.

Juče smo stigli u Novi Sad na vreme da stanemo među mnoge druge koji su čekali 11.52. Ovoga puta su izrečena imena postradalih, čini mi se prvi put u nebrojenim stajanjima do sada. Mnogo puta sam videla pad nadstrešnice na klipovima, i juče, kao da se ponovo srušila, u neopisivoj tišini koju su presecala samo

Noam Čomski nikada nije želeo da bude buntovnik — samo je odbijao da prestane da postavlja pitanje „zašto“. Kao dečak u Filadelfiji tokom Velike depresije, posmatrao je roditelje kako se za večerom raspravljaju o fašizmu, dok je radio prenosio vesti o Hitlerovom usponu. Sa deset godina napisao je svoj prvi esej — o padu Barselone