Članci

Proljeća 1933. godine Martin Heidegger je bio izabran za rektora Univerziteta Albert Ludwig u Freiburgu. Naskoro nakon toga pristupio je nacional-socijalističkoj partiji. Potom se, kako izvješćuju mnoga vrela, dobrih pola godine u univerzitetskim govorima i pismenim izjavama u studentskim časopisima zauzimao za nacionalsocijalizam i Hitlera. Rasističke ili antisemitske tonove u tim tekstovima ne nalazimo. Svježe […]

Katkada Nietzscheu odriču originalnost, navodno većinu svojih filozofskih intuicija duguje Schopenhaueru. U kakav je odnos potrebno smjestiti majstora i njegova učenika? Kad se Nietzsche latio filozofije, imao je dvadeset i jednu godinu i nije mogao izbjeći Schopenhauera, čije je glavno djelo (Svijet kao volja i predstava) tada čitao. No posrijedi je bio, da tako kažem,

Tubonjić Nemanja sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Banja Luci je uzmentorstvo prof. dr. Željka Šarića napisao rad “Muška inicijativnost i ženska pasivnost:Problem rodne norme prvog koraka u romantičnim vezama”. U radu, autor se bavipitanjima rodnih predrasuda o muškoj inicijativnosti i ženskoj pasivnosti u romantičnimvezama. Neka od pitanja koja autor postavlja u ovom radu i traga

Onaj ko danas namerava da se suprotstavi laži i neznanju i da piše istinu, mora da prevaziđe najmanje pet teškoća. Mora da ima hrabrost da piše istinu, iako se ona svuda potiskuje, pamet da je prepozna, iako se ona svuda prikriva, umeće da je učini upotrebljivom kao oružje, promišljenost da izabere one u čijim rukama

Čovek je zagonetka u svetu i, možda najveća zagonetka. Čovek nije zagonetka kao životinja i kao socijalno biće, ne kao deo prirode i društva, nego kao ličnost, upravo kao ličnost. Ceo svet nije ništa u poređenju sa ličnošću, sa jedinstvenim ljudskim likom, a njegovom jedinstvenom sudbinom. Čovek proživljava agoniju i hoće da zna ko je

Smatram da trebamo pokušati odgovoriti na jednostavno pitanje: da li postmoderno stanje, koje ćemo svakako pokušati definisati u manje opštim terminima, predstavlja mogućnost više za mir i slobodu ili jednu pretnju, kako mnogi, čini se, veruju? Blizu je istine to da se na ovakvo pitanje ne može dati jasan odgovor, ali vredi ga formulisati, barem

OSVRT NA KNJIGU ŽELJKA RADINKOVIĆA: Filozofija tehnike Čovek kao proteza Željko Radinković: Filozofija tehnike; Akademska knjiga, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2023. Egzistencijalnost i medijalnost tehnike; (priredio i preveo Željko Radinković). Akademska knjiga, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2022. Katarina Đurđević Prilikom konstruisanja prve atomske bombe u Los Alamosu, moralne dileme nekih učesnika

Autor/ka: Dragan Uzelac May 11, 2023 Pas je inače lepo i ljupko stvorenje, ali ako ga saterate u ugao, mogao bi odreagovati zastrašujuće. Tako je i s ljudima. Kada individualca u ugao sateraju društvo ili institucija, može se ponašati užasno i ja to ne mogu ni sakriti ni glorifikovati. Biografija Miloša Formana – lagani uvod