Članci

Intervju Merime Omeragić sa Dubravkom Ugrešić za festival „Drugarice – žene i ženski kolektivi na postjugoslovenskoj sceni“, održanom u Podgorici od 4. do 9. juna 2021. Za objavljivanje na Peščaniku intervju je prepravljen i dopunjen. 1. Deformirana optika Koliko „deformirana optika“, koju spominjete u jednom od vaših ključnih eseja „Pitanja optike“ (Napad na minibar, 2010),

Kulturni heroji naše liberalno-buržoaske civilizacije su anti-liberalni i anti-buržoaski; to su pisci koji se ponavljaju, opsesivni, nepristojni, koji na silu impresioniraju – ne prosto tonom njihova osobnog autoriteta i svojom intelektualnom gorljivošću, nego osjećajem akutne personalne i intelektualne ekstremnosti. Bigoti, histerici, autodestruktivci – to su pisci koji svjedoče o zastrašujuće pristojnom vremenu u kojem živimo.

Vladimir Jankélévitch, francuski filozof, muzikolog, pijanist, esejist, profesor i pripadnik Pokreta otpora za vrijeme II. svjetskog rata i nacističke okupacije Francuske rodio se 31. kolovoza 1903. godine u Bourgesu. Roditelji su mu bili naturalizirani ruski Židovi iz Odesse. Otac Samuel prvi je prevodio Freuda na francuski jezik. Obrazovao se u licejima u Bourgesu i Parizu.

Govoriti o ljubavi odveć je lako, ili odveć teško. Kako ne pasti u egzaltaciju ili u emocionalnu banalnost? Jedan od načina krčenja puta između ova dva ekstrema jest uzeti za vodiča osmišljenu misao (pensée méditante), dijalektiku ljubavi i pravde. Pod dijalektikom ovdje podrazumijevam prepoznavanje/priznavanje (reconnaisance) inicijalne disproporcije između ova dva pojma i traganje za praktičnim,

Политиколог др Лоренс Брит је у својој студији о фашизму[1] проучавао најпознатије фашистичке и ауторитарне режиме на свету. На основу анализе владавине Адолфа Хитлера (Трећи Рајх), Бенита Мусолинија (Италија), Франциска Франко (Шпанија), Сухарта (Индонезија), Аугуста Пиночеа (Чиле); др. Брит је истакао 14 заједничких именитеља карактеристичних за фашистичке државе. На основу тога је извукао 14 карактеристика

У овом раду анализирају се кључни домети до којих је дошао швај-царски аутор Дени де Ружмон у свом славном дјелу Љубав и Запад. Критичкичитамо Де Ружмонову мисао да љубав – страст, као основна нит водиља митао Тристану и Изолди, и даље суверено влада несвјесним бићем савременог човјекадајући му једнострану визију представе о љубави. Пратећи његову

U ovom je članku odnos jezika, mišljenja i filozofije predstavljen razmatranjem naznačenihtema u djelu Ludwiga Wittgensteina. S obzirom na to da su njegovi stavovi prvenstvenopredočeni u vidu fragmenata, a ne cjelovitih tekstova, oni služe kao osnova za raspravu oproblemu upotrebe jezika u suvremenom svijetu. To znači i povratak k pitanjima preispitivanjaokvira mišljenja, a time i