Članci

U ovoj studiji se posebnost reakcije Frankfurtske škole, na onajkardinalni izazov koji je savremenoj društvenoj teoriji uputio „Auschwitz”,izlaže preko njegovog instaliranja kod Adorna u neočekivano, ali zakonitoznamenje kraja onog toka koji je moderna istorija poprimila. Kritike ove„opčinjenosti” Auschwitzom, kao i izvesna teorijska pacifikacija i odmerenosmeštanje holokausta u diskontinuiranu ravan jednog „nedovršenog”i nastavljanja i dovršenja vrednog […]

Сваки просјечни Србин, православац, било да је похађао вјеронауку, наслиједио вјеру од предака или се самоедуковао о питањима Предања, рећи ће нам о Богу да је милостив, добар и да је љубав. Неће прати косу недјељом, нити покрпити чарапе на црвено слово, али те магловите, вишезначне особине ће употребити увијек у опису Онога у кога

Sažetak: U radu ćemo se baviti trajućom debatom između pobornika i protivnika evolucione psihologije, odnosno, pokušaćemo da sažmemo glavne argumente obiju strana, da bismo polučili određene filozofsko-metodološke zaključke o njenim prednostima i nedostacima. Pored razmatranja unutrašnjih argumenata i rasprava unutar psihologije same, cilj nam je razmotriti problem evolucionog pristupa naučnom razumijevanju razvoja ljudske psihe sa

U ovom tekstu, u najopćenitijim crtama, preispituje se viđenje svijeta i povijesti iz perspektivefeminističke teorije. U prvom dijelu ponuđen je opći okvir nekih od glavnih problemafeminizma, što predstavlja osnovu za drugi dio teksta u kojemu se sučeljavaju filozofija ifeminizam, odnosno daje se uvid u osnove feminističke filozofije. Okvir unutar kojeg seodvija ovo istraživanje jest koncepcija

U tekstu se polazi od pitanja zbog čega se zamišljaju drugi svetovi. Poredmotiva za zamišljanje, pažnja se posvećuje samom procesu zamišljanja, resursima i aso-cijativnim sklopovima koji su dostupni zamišljanju u izgradnji svetova koji se od našegrazlikuju. „Druge svetove“ određujemo i kao utopiju i kao prostor fantazije, rukovodećise hipotezom da taj prostor nikada nije u potpunosti

Polovinom 20. vijeka, naročito radovima K. Elera, najavljuje se jedno sasvim drugačijetretiranje problema samosvijesti koje, sasvim suprotno vladajućim predstavama, obavezujena neprekinut pogled na ovu problematiku od antike do danas. U tom smislu i sokratovskistav: «čovjek je njegova duša», koji će u ovom radu biti predmetom analize, dobija svoje eminentnomjesto. Rad je objavljen u časopisu Arhe

Savremeni svet prepun je katastrofičnih najava kraja. Nekontrolisani protok informacija stvorio je kod čoveka bojazan da je njegov život beznačajan i u pritajenoj banalnosti – kratak. Prisile uspeha, moći i prestiža pritiskaju život sve do živca. Pritom se sve češće govori o čovekovoj okrenutosti samom sebi, o njegovoj narciosidnosti i egoizmu, sklonosti ka užitku i

Rad ispituje opravdanost kritike koju Hermann Schmitz, protagonist nove fenomenologije,upućuje na adresu fenomenologije Edmunda Husserla. Polazeći od prikaza središnjih tezaHusserlove teorije kategorijalnog zora (kategoriale Anschauung) i Schmitzove fenomenologijetjelesnosti (Leiblichkeit) u središtu razmatranja naći će se pitanje mogućnosti i ulogetranscendentalno-filozofskog pristupa u okviru fenomenologije. U pogledu na Schmitzovukritiku navodnog Husserlova reprezentacionalizma i eliminacije neposrednosti tjelesnogiskustva iz