Članci

U radu se polemizira o humanizmu i posthumanizmu na način da se humanizam ne percipira kao opozicijski pojam posthumanizmu, već kad ishodišni, što će doći do izražaja u argumentu kako je upravo humanizam, a kasnije i prosvjetiteljstvo, osiguralo temelje za kritičko promišljanje posthumanizma. Vodeći se pritom svevremenošću Kantove prosvjetiteljske misli, ovim radom se želi ponuditi […]

Ekonomska kriza je majka fašizma – Holivud prikazuje fašizam kao ekipicu loših u uniformi koji remete standarde i izdaju naređenja. Stvarnost je još izopačenija. Prema rečima Franca Leopolda Nojmana (uBehemoth: The Structure & Practice of National Socialism, 1933–1944) fašizam je apsolutno saučesništvo između krupnog kapitala i države. Tamo gde interesi krupnog kapitala postaju interesi politike, tu

“Traganje za konačnim utemeljenjem je nužan deo ljudske kulture.” – Lešek Kolakovski Lešek Kolakovski je imao neobičnu intelektualnu karijeru. Započeo je kao tumač marksističke filozofije o čemu je napisao i obimno delo “Glavni putevi marksizma” – objavljeno i kod nas (kao što je uostalom i dobar deo njegovog opusa)- da bi, nakon što je proglašen za disidenta

Heisenbergova kritika principa kauzaliteta sagledana u svjetlu Kantove distinkcije opažajnih i iskustvenih sudova U radu ćemo dovesti u pitanje Heisenbergovu tvrdnju da nepredvidljivost iskustvenih nalaza kvantne fizike aficira i samorazumljivi stav o općenitoj i nužnoj prirodi principa kauzaliteta. Odgovor na navedenu nepoznanicu pokušat ćemo dati tako što ćemo Heisenbergovu kritiku Kantova stava o općenitoj i

Дио први Има ли наслов „Духовни темељи живота у нашем времену“ уопште смисла? Основе, начела на којима је саграђен људски живот у нашем времену – „духовни“, тј не материјални, не предметни, већ они који почивају на „духу“? Зар у значајније одлике данашњице не спада управо то да је она завршила са свиме што је у

Fašizam je ime antiliberalnog, antidemokratskog, antikomunističkog i antisocijalističkog svjetonazora, pokreta i poretka, koji je postojao u Italiji između dva svjetska rata. Ime je izvedeno od latinske riječi fasces koja je označavala svežanj pruća sa sjekirom u sredini, a simbolizirao je jedinstvo vrhovne vlasti u antičkom Rimu. Izraz su u 19. stoljeću rabili sindikalisti da bi