Članci

Tijekom 1959. godine Bertrand Russell je za BBC snimio seriju od dvanaest razgovora. Voditelj predTV-kamerama je bio Woodrow Wyatt, a Russell je “iskazao svoje mišljenje” o filozofiji, religiji, ratu ipacifizmu, komunizmu, moći, Velikoj Britaniji, fanatizmu i toleranciji, nacionalizmu i još mnogo čemu.Ovdje donosimo prijevod razgovora u kojem Russell na vrlo jednostavan način pokušava odgovoriti napitanje […]

Ilon Mask je 29. januara objavio da je prvi pacijent primio implant od Neuralinka, milijarderovog startapa za moždane čipove koji obećava detekciju nervnih impulsa („impulsi“ se odnose na aktivnost neurona koji koriste električne i hemijske signale za slanje informacija po mozgu i dalje u telo). Američka uprava za hranu i lekove je prošle godine odobrila

„Treba li kritička teorija da se nastavi?“ To iznenađujuće, po mom mišljenju sjajno pitanje, postavio je Aksel Honet u govoru kojim je prošlog meseca otvorio konferenciju na Harvardu povodom stogodišnjice osnivanja Instituta za društvena istraživanja (Institut für Sozialforschung) u Frankfurtu. Ono je dobar primer jedne važne vrednosti kritičke teorije – samorefleksije. Neću pokušati da na

Javni život tajne od Ibsena do Snowdena 1. Doktor Thomas Stockmann, banjski liječnik, otkriva da je voda u kupalištu zatrovana, opasna za zdravlje mještana i gostiju koji se tu dolaze liječiti. Nakon što o tome obavijesti upravu kupališta, pun entuzijazma predaje članak sa svojim otkrićem uredništvu lokalnoga lista (Narodni glasnik). Tamo isprva oduševljeno prihvaćaju njegov

Civilizacija koja dokazano ne može da reši probleme koje je stvorila je dekadentna civilizacija. Civilizacija koja odluči da zatvori oči pred svojim najvažnijim problemima je obolela civilizacija. Civilizacija koja koristi svoje principe za prevaru i obmane je civilizacija na umoru. Činjenica je da je takozvana evropska civilizacija – „Zapadna” civilizacija – onakva kakvu ju je

Најлепше певају заблуде. О, вали, Римује се море! Тад смо на жал пали. Мало је имена исписаних на води. Сви пузе ил лете, ал мало ко броди Гордијим морем опасној слободи. Дан је у себи ноћ, а сунце пали. Изгуби пут ако путовању смета. Ах што је лепо и опасно: цветрадицвета! Посвети горкој звезди уврх

„Treba li kritička teorija da se nastavi?“ To iznenađujuće, po mom mišljenju sjajno pitanje, postavio je Aksel Honet u govoru kojim je prošlog meseca otvorio konferenciju na Harvardu povodom stogodišnjice osnivanja Instituta za društvena istraživanja (Institut für Sozialforschung) u Frankfurtu. Ono je dobar primer jedne važne vrednosti kritičke teorije – samorefleksije. Neću pokušati da na