Članci

Март месец 1920. године. Железничка станица у Славонском Броду. Поноћ прошла. Санеодређене стране дува ветар, који овако неисправним и од путовања замореним људима изгледахладнији и јачи него што је. У висини промичу звезде између узвитланих облака. У даљини, поневидљивим колосецима крећу се крећу се брже или спорије, жуте и црвене светлости заједно сапродорним гласом кондуктерских […]

Pismo sugrađanima Ovim putem želim zahvaliti svojim sugrađanima koji su se bezrezrevno pridružili ovoj maloj, usputnoj i, po svemu sudeći, ne naročito značajnoj hajci na mene. Iako usputna, ona će ipak promijeniti i označiti cijeli moj život. Što je, naravno, posve nevažno u kontekstu svakodnevnih smrti, uništavanja, razaranja i stravičnih zlodjela u kojima se odvija

„Гилеад не интересују дјеца. Гилеад интерсује моћ. Традиционалне вриједности, старински начин живота, домаћи хљеб, све су то кулисе и дистракције.“ (Заповједник Лоренс, „Слушкињина прича“, 4. сезона) Пасионирани сам гледалац серије „Слушкињина прича“. И поред негативних критика које добија већ након прве сезоне, серија не само што не губи обожаватеље, већ постаје нека врста културолошког феномена

Carl Gustav Jung: psihoanalitičar, čovjek za kojeg psiha predstavlja duboku realnost, a njegov život priča je o samospoznaji nesvjesnog. Istina je da ga nije moguće sažeti ni u jednu od poznatih kategorija, jer je gasio žeđ s mnogih izvora, ali je ipak ostao svoj, a njegov sustav arhetipske psihologije od velikog je značaja za čovjeka.

Osvrt na knjigu Branka Pavlovića “Metafizika i egzistencija”, Plato, Beograd, 1997. “Filozofija je cijelo stoljeće na samrtnoj postelji, a mrijet joj se neće jer nije ispunila svoju zadaću. Tako se njen oproštaj od života mučno odgadja. Tamo gdje nije skončala u pukom pisarničkom djelovodniku misli, vuče se na umoru u blještavoj agoniji u kojoj joj

U noći 9. novembra 1938. godine širom Njemačke uništene su sinagoge, jevrejske prodavnice i stanovi. Jevreji su ponižavani i brutalno zlostavljani. Sve se dogodilo pred očima njemačkog stanovništva i cijelog svijeta. Stotine sinagoga i prostorija za molitvu te noći je zapaljeno. Ljudi su otvoreno na ulicama ponižavani, bili pretučeni, a u nekim slučajevima i ubijani

Човјек, као субјект, као бивствујуће није у могућности да се ослободи затворености бивствовања, властитом одговорношћу, тј. сопственим Ја оптерећеним собом без дејства љубавне силе која на сцену доводи Другога као избављајући разрјешујући фактор. „Други и љубав су, напротив, оне снаге које могу да ријеше субјект из бивствовања.“[1] Левинас уводи љубав као начин ослобађања и обнављања,

Fašizam je postao svenamjenski pojam, jer se iz fašističkog režima može ukloniti jedan ili više elemenata, a on će i dalje biti prepoznatljiv kao fašistički. Oduzmite imperijalizam od fašizma i opet ćete imati Franca i Salazara. Oduzmite mu kolonijalizam, opet ćete imati balkanski fašizam ustaša. Dodajte italijanskom fašizmu radikalni antikapitalizam (koji Mussolinija nikada nije impresionirao)