Članci

Човјек, као субјект, као бивствујуће није у могућности да се ослободи затворености бивствовања, властитом одговорношћу, тј. сопственим Ја оптерећеним собом без дејства љубавне силе која на сцену доводи Другога као избављајући разрјешујући фактор. „Други и љубав су, напротив, оне снаге које могу да ријеше субјект из бивствовања.“[1] Левинас уводи љубав као начин ослобађања и обнављања, […]

Fašizam je postao svenamjenski pojam, jer se iz fašističkog režima može ukloniti jedan ili više elemenata, a on će i dalje biti prepoznatljiv kao fašistički. Oduzmite imperijalizam od fašizma i opet ćete imati Franca i Salazara. Oduzmite mu kolonijalizam, opet ćete imati balkanski fašizam ustaša. Dodajte italijanskom fašizmu radikalni antikapitalizam (koji Mussolinija nikada nije impresionirao)

Pokušali smo dobiti neki predpojam o teškoći naše zadaće ulaženja u filozofiju. Predpojam se sastojao samo od negativnih određenja o filozofiji: da nije pojedinačna znanost, da nema sadašnjeg stanja te da nije određena napretkom, podjelom rada i zamjenjivošću onoga tko spoznaje, da ne može biti direktno shvaćena iz povijesno postojeće dokumentacije, da nema neposredno dan

Danas su prirodne znanosti i tehnologija istisnule humanističke znanosti te se može činiti vrlo nepraktičnim govoriti o filozofiji jer to naizgled ne donosi puno koristi. Međutim, iako to možda izgleda čudno, trebamo se upitati čemu ona služi i sjetiti se da se filozofija povezuje sa znanjem u cjelini.Istina je da se filozofija tijekom vremena ograničila

Ovim pitanjem dodirujemo temu koja je vrlo široka, tj. opsežna. Budući da je široka, ostaje neodređena. Budući da je neodređena, možemo je obraditi s najrazličnijih stajališta — uvijek ćemo pri tom pogoditi nešto od onoga što je točno. Pa ipak, zato što se pri obrađivanju ove opsežne teme prepliću svi mogući nazori, izlažemo se opasnosti

Još od prvog izdanja, knjiga profesora Andreasa Luknera: Martin Hajdeger „Biće i vreme“ – uvodni komentar privlači pažnju interpretatora centralnog dela Hajdegerove filozofije i predstavlja neizostavnu referencu kada je reč o približavanju složenih fundamentalno-ontoloških pitanja postavljenih u Biću i vremenu. Autor pojašnjava Hajdegerov tekst paragraf po paragraf i pomaže čitaocu da razume njegova centralna mesta.

The New York Review of Books Prikaz knjiga:1. Samantha Rose Hill, „Hannah Arendt“, Reaktion 2021;2. Hannah Arendt, „Rahel Varnhagen: The Life of a Jewish Woman / Rahel Varnhagen: Život jedne nemačke Jevrejke“, New York Review of Books 2022;3. Dana Villa, „Arendt“, Routledge 2021;4. D. N. Rodowick, „An Education in Judgment: Hannah Arendt and the Humanities

9. „U skladu s prirodom“ hoćete da živite? O, vi plemeniti stoičari, kakvo zavaravanje rečima! Zamislite jedno biće kao što je priroda, rasipničko bez mere, ravnodušno bez mere, bez namera i obzira, bez samilosti i pravičnosti, plodno i pusto i neizvesno u isti mah, zamislite samu indiferentnost kao moć — kako biste mogli živeti u