Članci

Filozofija, s obzirom na povijesno stanje, nalazi svoj istinski interes tamo gdje je Hegel, u skladu s tradicijom, izjavljivao da je nezainteresiran: u bespojmovnome, pojedinačnome i posebnome; u onome što se sve od Platona po kratkom postupku odbacivalo kao prolazno i beznačajno i na što Hegel lijepi etiketu lijene egzistencije. Njezina tema su kvalitete što […]

Ovo je tekst o Džonu Meloru, poznatijem kao Džo Stramer, što bi se u nekom lokalnom žargonu prevelo kao Džo koji drnda gitaru, Džo koji ne zna da svira. Džoa nema tačno dvadeset godina i planeta je od tada postala manje dobro mesto. Svako je bar čuo za The Clash, bend koji među obožavaocima ima

Ми конзументи друштвених мрежа тешко можемо заобићи врло популарну страницу (а и зашто бисмо, по мом скромном суду, врло је добра) под називом Људи Њујорка (Humans of New York).  Страница је конципирана тако да нам се представља шароликост људског рода кроз приче и фотографије о њиховом доласку, рођењу или пробијању кроз њујоршки melting pot. Занимљиве

…Filozofija je isplivala iz prvobitne celine duhovne delatnosti, u kojoj su mišljenje i pesništvo još identični sa religijom i mitom, sa životom i delanjem. Impulsi su, u svome ishodu, povezani u obliku jedinstva koje, nakon razdvajanja, ostaje kao ideja, i koje drži na okupu specifičnosti. Filozofiranje urasta u druge oblike, od kojih se razdvojilo, i

1. Dolazite na sva predavanja i vježbe. Ti ili tvoji roditelji plaćate za to! Takođe, da li smo spomenuli da je znanje neprocjenjiv dar? 2. Pravite bilješke na času, čak i ako postoji materijal. Ovo vam pomaže da obrađujete informacije onako kako ih čujete i da identifikujete oblasti koje ne razumijete. Ako ne možete to

…Sa filozofijom stvar stoji drugačije. Najpre se ima privid da je i ona nešto slično nauci, možda čak osnovna nauka ili nauka o opštem, o principima i tome slično. Isto tako, njoj se rado pripisuje samosvojna tematika. Kaže se da je ona pitanje o bivstvu, o istini, o svetu. Ali, je li nešto tako poput

Srednji vijek, ili srednjovjekovlje, predstavlja istorijsku epohu koju je nemoguće jasno hronološki odrediti prostim postavljanjem datuma „početka“ i „kraja“. Ovo „omeđavanje“ postaje još teže kada ga je potrebno izvršiti u odnosu na filozofiju, tj. razvoj i izgradnju ideja i misaonih sistema. Istoriografija je zastupala mnoge različite datume za ovaj period, a čini se da i

Pod antičkom filozofijom podrazumijevamo hiljadugodišnji period aktivnosti i istraživanja grčkih i rimskih mislilaca na području Grčke, Male Azije, Sicilije, Egipta, Sjeverne Afrike i Rima. Ovaj period se proteže od 6. vijeka p.n.e., od mislilaca poput Talesa iz Mileta (c. 624/623 – c. 548/545) i Anaksimandra (c. 610 – c. 546), pa do 6. vijeka n.e. i poznih novoplatoničara i