Polovinom 20. vijeka, naročito radovima K. Elera, najavljuje se jedno sasvim drugačijetretiranje problema samosvijesti koje, sasvim suprotno vladajućim predstavama, obavezujena neprekinut pogled na ovu problematiku

Savremeni svet prepun je katastrofičnih najava kraja. Nekontrolisani protok informacija stvorio je kod čoveka bojazan da je njegov život beznačajan i u pritajenoj banalnosti –

Rad ispituje opravdanost kritike koju Hermann Schmitz, protagonist nove fenomenologije,upućuje na adresu fenomenologije Edmunda Husserla. Polazeći od prikaza središnjih tezaHusserlove teorije kategorijalnog zora (kategoriale Anschauung)

Namjera je autorice u ovom radu prikazati specifičnosti Ortegine recepcije Kantove i Hegelovefilozofije. S jedne strane, pokazat će se da je za razumijevanje Kantove filozofije

Problem određenja ženskog identiteta u doba postmoderne glavna je tema ovog rada. Uzi-majući kao okvir trostruko objašnjenje termina avatar, ovdje se nastoji prikazati u kojoj

Tekst se oslanja na pojam antropocena kao mogućeg polazište za jednu „novupolitiku prirode“. Antropocen je naziv za geološko razdoblje u kojem čovek transformiše prirodu,često toliko

… Za stare narode sama riječ philo-sophia, ljubav prema mudrosti, bila je dovoljna za izražavanje ovakvog poimanja filozofije. U Gozbi, Pla­ton je pokazao da Sokrat,

Mnoge ideje na kojima počivaju fašistički postupci pripadaju području organskih osjećaja više nego području argumentiranih stavova Vrijeme je da damo upotrebljivu kratku definiciju fašizma, iako

DEBATA: Sreća – kapitalizam protiv marksizma; “debata vijeka”, kako su je neki nazvali, između slovenačkog filozofa Slavoja Žižeka i kanadskog psihologa Jordana Petersona, održana je

Tekst je objavljen u časopisu ARHE 2005-e godine i možete ga pročitati OVDJE

Март месец 1920. године. Железничка станица у Славонском Броду. Поноћ прошла. Санеодређене стране дува ветар, који овако неисправним и од путовања замореним људима изгледахладнији и