У овом раду анализирају се кључни домети до којих је дошао швај-царски аутор Дени де Ружмон у свом славном дјелу Љубав и Запад. Критичкичитамо Де

U ovom je članku odnos jezika, mišljenja i filozofije predstavljen razmatranjem naznačenihtema u djelu Ludwiga Wittgensteina. S obzirom na to da su njegovi stavovi prvenstvenopredočeni

Lucije Anej Seneka (4. – 65. godine poslije Krista) živio je u jednom od najkontroverznijih razdoblja Rimskog Carstva. Filozof, političar, odvjetnik, prestižan pisac već za

Filozofija Joséa Ortege y Gasseta nije odmah nastala kao jasna i jedinstvena teorija ilimisao nego se razvijala, mijenjala i odvijala kroz cijeli niz različitih etapa.

U ovoj studiji se posebnost reakcije Frankfurtske škole, na onajkardinalni izazov koji je savremenoj društvenoj teoriji uputio „Auschwitz”,izlaže preko njegovog instaliranja kod Adorna u neočekivano,

Сваки просјечни Србин, православац, било да је похађао вјеронауку, наслиједио вјеру од предака или се самоедуковао о питањима Предања, рећи ће нам о Богу да

Sažetak: U radu ćemo se baviti trajućom debatom između pobornika i protivnika evolucione psihologije, odnosno, pokušaćemo da sažmemo glavne argumente obiju strana, da bismo polučili

U ovom tekstu, u najopćenitijim crtama, preispituje se viđenje svijeta i povijesti iz perspektivefeminističke teorije. U prvom dijelu ponuđen je opći okvir nekih od glavnih

U tekstu se polazi od pitanja zbog čega se zamišljaju drugi svetovi. Poredmotiva za zamišljanje, pažnja se posvećuje samom procesu zamišljanja, resursima i aso-cijativnim sklopovima

Polovinom 20. vijeka, naročito radovima K. Elera, najavljuje se jedno sasvim drugačijetretiranje problema samosvijesti koje, sasvim suprotno vladajućim predstavama, obavezujena neprekinut pogled na ovu problematiku

Savremeni svet prepun je katastrofičnih najava kraja. Nekontrolisani protok informacija stvorio je kod čoveka bojazan da je njegov život beznačajan i u pritajenoj banalnosti –

Rad ispituje opravdanost kritike koju Hermann Schmitz, protagonist nove fenomenologije,upućuje na adresu fenomenologije Edmunda Husserla. Polazeći od prikaza središnjih tezaHusserlove teorije kategorijalnog zora (kategoriale Anschauung)